Прошле су већ две године како се боримо са короном. За ове две чудне школске године нисмо нигде ишли са разредом. Вирус је сада блажи и већина мера је укинута, па смо коначно добили понуду да идемо са наставницом српског језика и књижевности Иваном Јовановић у позориште. Две недеље пре поласка добили смо обавештење да ко жели може да иде у Београд у Позориште на Теразијама. Полазак је планиран за 12. март у 13 часова. Већина нас се пријавило и једва чекало да дође тај дан. Ишли су ученици из одељења VII-2 и VII-4.
Ушли смо сви у аутобус (ишло је нас тридесетак) и одмах смо се упутили ка Београду. Нисмо ишли само на представу. Пре представе имали смо слободног времена да се шетамо главном улицом Београда Кнез Михајловом. Ту смо имали пуно времена за дружење, куповину, разгледање и уживање. После шетње и дружења дошла је на ред и представа.
Позориште на Теразијама са спољашње стране изгледа јако лепо, али мени на први поглед не баш као позориште. Када уђете унутра, све је под црвеним тепихом и људи који раде тамо су јако љубазни. Јакне и ствари које ви желите дајете њима, а потом улазите у салу. Сала је огромна. Ми смо били на балкону, а испод нас су исто била седишта у партеру. У сваком позоришту постоје правила понашања, а нека од главних су да је обавезна тишина током трајање представе и да је строго забрањено сликање и снимање. Гледали смо мјузикл „С друге стране јастука“. Аутор представе је Стеван Копривица. У овом комаду циљ аутора је био да споји не тако давну епоху настајања Бајагине музике и Београда оног времена са овим данашњим. Ја сматрам да је циљ испуњен. Представа ни у једном тренутку није била досадна, баш напротив, била је јако занимљива и све време држала нашу пажњу. Непрестано се смејало, играло и певало. Био је и један јако леп глумачки пар – Тамара и Божа илити Милена и Славен. Славен је био већини девојчица омиљени лик. Поред певања и играња пажњу је привукла и глума. Глумци су били одлични. Они су у исто време глумили, певали и играли. Врхунац је био пољубац Тамаре и Боже. После два предивна сата гледања дивних и одличних глумаца дошао је крај. Цела музичка, плесачка и глумачка постава је добила велики аплауз, наравно заслужено. По завршетку представе смо сишли доле у салу и упознали се и сликали са Славеном Дошлом. Након прелепо проведеног дана кренули смо за Ваљево.
Овај дан ће ми остати дубоко у сећању јер је ово била прва екскурзија после дужег времена, а пре свега дуго ћу памтити ову посету позоришту јер сам упознала једног од мојих омиљених глумаца.
Невена Митровић, VII-4
