ПРОЈЕКАТ „ШКОЛА БЕЗ НАСИЉА“
-
ВРЕМЕ ПОЧЕТКА ПРОЈЕКТА: |
2010/2011. год.
Пројекат је започео школске 2010/11. године, а настављен и током 2020/21. године.
-
САРАДНИЦИ:
Министарство просвете и науке, Министарство здравља, Министарство рада и социјалне политике, Савет за права детета Владе РС, Завод за унапређивање образовања и васпитања, од 2008/09. године и Министарство унутрашњих послова, Министарство спорта и омладине, а све је под покровитељством UNICEF-a.
-
ЦИЉ ПРОЈЕКТА:
главни циљ пројекта „Школа без насиља“ је стварање безбедне и постицајне средине за учење, рад и развој ученика. У оквиру овог програма насиље је дефинисано као сваки облик понашања које има за циљ намерно наношење психичког или физичког бола другоме.
-
ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ПРОЈЕКТА:
с обзиром на постављени циљ и с обзиром да се ради о развојном програму, који треба да се имплементира у васпитни рад школа, трајање пројекта није временски ограничено.
-
ЦИЉНА ГРУПА:
ученици, наставници и сви запослени у школи, као и родитељи и цела локална заједница.
-
НОСИОЦИ АКТИВНОСТИ:
Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања, Вршњачки тим, ОС, наставници.
-
ТРЕНУТНИ СТАТУС ПРОЈЕКТА У ШКОЛИ:
У шк. 2016/17. години школа је ушла у процес сертификације „Школе без насиља“. Током јануара 2017. године је спроведено анкетирање 63 наставника, 2 стручна сарадника, 15 чланова ненаставног особља, 25 родитеља, 123 ученика млађих разреда и 194 ученика старијих разреда, као и чланова Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања. Током јуна су стигли резултати истраживања са Института за психологију који показују да је наша школа у овој области оцењена оценом: изнад просека. Упркос, можемо рећи, више него задовољавајућој оцени, школа је урадила и спроводи мере за унапређење ситуације, јер смо прогласили нулту толеранцију на насиље. Нарочито је уградила свих седам корака „Школе без насиља“ у свој план рада:
- подизање свести о проблему (радионице,трибине,кампање);
- формирање унутрашње заштитне мреже (доношење процедура и механизама);
- успешно функционисање унутрашње заштитне мреже (дефинисане процедуре за евидентирање насиља и предузимање мера заштите);
- формирање спољашњег зида заштите (умрежен рад ЦСР, Дома здравља, полиције);
- обраћање деце и породица за заштиту (успостављено је поверење и сарадња која се развија; раде се анализе о сарадњи како би се рад унапредио);
- функционисање система интервенција (дефинисање процедура које треба да донесе конкретан и правовремен одговор на насиље);
- самопроцене школе (два пута годишње се раде анализе да ли је школа унапредила безбедност деце у школи и доноси мере за побољшање стања).